giggs | my mindmap

personal blog&portfolio

26.06.2005.

Noćno šetanje

Taman sam došao ponovo sebi kako treba, kad me opet neki umor uhvati. Sinoć sam se odlučio da malo izađem. Sve u svemu je bio dobar provod. Ništa specijalno, moglo bi se reći rutina. Izašli smo prvo na dva tri piva da bi ugasili žeđ koja nas je mučila po ovim silnim temperaturama. Onda smo se počeli da vucamo od kluba do kluba. Dobro smo se proveli, odnosno ja sam se dobro proveo pošto me je društvo ostavilo samog negdje daleko iza ponoći. Nemogu i neću im zamjeriti, ipak su oni ljudi sa porodičnim obavezama. Dok mene kući niko nečeka, osim ponekad majke koja "sasvim slučajno" krene u toalet dok se ja borim sa bravom na vratima i pokušavam da pobijedim tu bitku. Jutros sam prošao bez problema. Valjda to mogu mom nekom iskustvu da zahvalim. Nekad se i dešavalo da nakon desetak minuta silnog probanja da okrenem ključ u bravi, se sjetim da radim sve uzalud. Jer svaka brava ima svoj ključ, ne reagira na "univerzalce". Pa krenem u potragu za ključem u džungli moga džepa. Kao što rekoh, dobro sam se zabavljao sinoć. Ljudski rečeno, ubio sam se k'o mila majka. Olešio sam se baš dobro. Ali moram se i pohvaliti da sam takođe prošao bez incidenata. Malo je falilo da se potučem sa nekim redarima na vratima jednog diskaća. Nisam taj tip koji se tuče, pogotovo kad vidim da su fizički jedno dvadeset puta "spremniji" od moje malenkosti. Em što im skoro pada snijeg na glavi koliko su visoki, em što jedva vide svoja ramena kad okrenu glavu koliko su široki. Odlučio sam se da ih ipak ne premlatim, i ako su me provocirali po nacionalnoj osnovi. Ne samo što sam tako odgojen da se nevalja tući, nego ne bih garant mogao da dignem ruku. Dobar koktel piva, ljute i viskija mi je oduzeo mozak, i samim tim koordinaciju mog tjela. No, držao sam se hrabro. Nisam tražio pomoć od nekog zida da se prdržim, niti od nekog osoblja. Marširao sam kao vojnik sa jasnim ciljem u glavi - da se uhvatim jedne stolice za šankom. A nisam ni htio da platim ulaz. Toliko su me oni majmuni na vratima iznervirali da je ona jadnica za kasom morala da ispašta moj bijes. Na njenu komandu da moram platiti ulaz, ja sam je samo pozdravio sa srednjim prstom i projurio u klubske prostorije. Došao je gazda da upita situaciju, pa sam i njega pozdravio "nježnim riječima". Okrenuo se prema konobarici i naredio joj da mi donese neko piće. Naravno kuća časti. Znamo se mi, pa je shvatio "moje probleme" i nije se ljutio. A ja mislim, da je tačno znao svoj razlog njegove neljutnje. Zna on da sam bio u svom ritmu, i da ću do zore potrošiti svoj zarađeni novac u njegovom lokalu. Opet sam bio maksimalno raspoložen kad sam se našao sa nekom starom rajom. Veselili smo se, pijuckali i tako to. Ja sam shvatio da mi je vrijeme došlo za razlaz. Fino sam otišao do auta da uplatim parking do danas popodne. Jer ja pijan nevozim. Dok sam primjetio da nemam više ni prebijene pare za taksi, zazvonio mi je mobilni. I koja sreća, jedna drugarica me je vidjela kako se vučem po gradu pa je mislila da me odveze kući, kobajagi da nevozim u pijanom stanju. A ja sam tačno znao koje su joj namjere. Ih, nisam ja od juče. Htjela je ona da me odveze kući, ali ne mojoj. Lijepo sam joj stavio do znanja, da jedva gledam na oči i da je jedino što mi tjelo može učiniti jednostavno NIŠTA. Nije joj bilo baš drago da čuje, ali je ipak učinila drugarski čin i dovezla me kući. Uzput je kucala non stop u mobilni, valjda tražeći neku drugu žrtvu za noćno igranje domina. Nadam se je našla nekoga. Vrućina mi nije dala da se dobro odmorim, pa sam otišao po autu u grad sa "upucanom" glavom. Tako mi prođe ovaj divan vikend...

25.06.2005.

Samo na kratko

Dobro jutro dragi Bloggeri!

Htio sam se samo na kratko javiti. Kao sto ste sigurno primjetili, nisam bas bio aktivan u zadnje vrijeme. Mislim na bloggeru. Inace sam cak i previse aktivan. Trcim od posla do posla, ucim, borim se protiv uzasne vrucine koja vlada ovdje kod nas. Tako da sam cesto umoran i pokusavam da se na najbolji nacin odmorim i opustim. Samo nema se puno vremena za to. Ponekad stignem da procitam koji post. E, sad opet treba raditi malo, pa onda odoh na bazen - konacno! Vama zelim ugodan vikend i samo opusteno!!!

Citamo se...

21.06.2005.

Stari me učio...

Dok čitam moje zadnje postove sve mi se više čini da je ovo moja lična "negativna knjiga". Samo se nešto žalim i kukam. Ništa mi ne ide po volji. Ma da to nije sve tako crno u mom životu. Čovjeku kad je dobro, on to čuva za sebe i uživa. Ma da treba i ponekad sa nekim podijeliti sreću, naravno. Kako izgleda ja sam tip koji voli da piše ono što ga muči. Ne želim nekog da "ubijam pričama" pa se tako sve ovjde sakupi pa vi jadnici morate čitati ovo. Ko da vam nije dosta belaja, pa sad i ovaj Giggs mora još da doda svoj komadić. Danas neću pisati o poslu. Da ovako kažem, nije mi dosadno nikako. Već sam se i navikao da radim dva posla. Eto, i danas sam još saznao da jedan moj dragi kolega neće ni naredne sedmice doći na posao, valjda zbog zdravstvenih problema. Super. Taman kad se on vrati, ja mogu iz istog razloga da ostanem kući. Radim za dvojicu, a plata nije ni za pola čovjeka. Takav je život, niko me ne tjera da radim.

U suštini, osim napornog posla, nije mi se ništa loše desilo danas. Na protiv, čak sam stigao za ručak da sunčam svoje umorno i blijedo lice. Ali me je snašla malo nezgodna situacija. Piše mi drugarica mail, kao mogli bi zajedno na ručak. Ja reko, nema frke, stižem do grada. Tako i bi. Lijepo smo se izpričali, ručali, ono pravo družili, nema šta. I kad konobarica donese račun, ja sam se morao postiditi. Ja se uhvatim za džep da izvadim lovu, kad ono samo neka sića, onoliko da sam taman i svoj ceh mogao platiti. Joj bruke. A ja htio onako hadžiski da je počastim. Takav sam ja, džentlmen po prirodi. Stari mi je uvjek govorio "Sine, moraš uvjek biti džek, budi muško, ljudi to cijene". Tako su me odgojili i tako i živim. Nekad se i sjetim suprotne priče iz raje kad je neka finansijska kriza i kad se pitamo gdje su nam pare "E jaro, skupa *ička" (pardon na vulgarnim riječima). Ali ne radi se tu o parama, i ako ona nikako nije dala da je počastim ručkom, nego više o nekom zadovoljstvu. Osjećam se dobro kad nekome mogu nešto da platim, u smislu da počastim nešto. Ne očekujem nikad nešto nazad, nit imam neke namjere kad su žene u pitanju. Ali to su mi neki maniri koje mi je stari nabacio. Bilo kako bilo, sad znam da uvjek pogledam prvo koliko keša nosim sa sobom, prije nego što odem na neki sastanak.

Toliko o meni, budite dobri pa se čitamo. Ćaos!

20.06.2005.

Samo brzina

Evo stigoh i ja opet da napišem koje slovo. Zašto nisam pisao zadnjih dana? Pa to vam i sam nemogu odgovoriti. Kad vratim vrijeme proteklih dana u nazad, moram reći, da sam imao i viška slobodnog vremena. Ali eto, život kao život. Sve se nešto juri, žuri, nešto se obavlja, sređuje. Na kraj krajeva čovjek kad sve sabira opet nije ništa konkretno uradio. Vikend je prošao kao jedan sekund. Malo sam radio, malo obavljao neke stvarčice i malo spavao. To je to. Ništa senzacijonalno. Nit sam se odmorio kako treba, nit umorio od bilo čega. Polako mi počinje da smeta ova brzina. Čovjek živi kao mašina. Ujutru se upali da bi se navečer opet ugasio. Danas ponedeljak kao i svaki drugi. Naporni radni dan. Čak sam pauzu za ručak skratio da bi mogao završiti sve do šest sati, pa juri kući i ubaci se u kupaće gaće i trk do bazena. Eto, zbog dva sata kobajagi nekog odmora i uživanja se mi ljudi kvarimo, nerviramo i lomimo. Pa zar je to stvarno dotle došlo da moram da požurim za sat odmora? Uvjek sam mislio da pogrešno živim, kad oko mene svi se istim problemom bave. Makar sam nešto napisao o čemu trenutno razmišljam. Pisao bi ja još, ali žurim da se brzo istuširam i da trknem u krevet za makar nekoliko sati mirnog sna. Laku noć i samo opušteno, ako vam se da. Laganica, keš, kolica...Ćaos.

16.06.2005.

Pitanja na pitanja

Ne prolazi dan da ne zavirim malo u statistiku mog bloga. Ne mijenja se skoro ništa, osim cifra posjeta koja se množi iz dana u dan. Jer, put (Google) preko kojeg stigne posjeta je u 99% slučaja slična. Evo neki primjeri: voditi ljubav, kako voditi ljubav prvi put i naravno nezaboravni biser "kako *ebati nevinu ženu". Dugo nisam reagovao na ovo, ali se osjećam odgovornim da nešto napišem o tome sa pokušajem da pomognem mojim dragim gostima radoznalicama.

Kao prvo moraš znati, da nema žene koja nije seksualna. Same, udate, stare, mlade, aktivne, hendikepirane...sve su one seksualne kao što su i svi muškarci. Ako to nisi znao, nemoj da čitaš dalje, nego se raspitaj prvo malo po čaršiji.

Kao drugo nije loše i znati, da je seksualnost vrsta komunikacije dvije osobe (može biti i više osoba, ali prvo korak po korak), zadovoljstvo i igra koju želimo da pružimo i da primimo. Ako ti je i ovo sve ne poznato, onda prestani sad da čitaš.

To je sve onako formalno i čisto radi reda napisano, da ne zaboravimo da je seksualnost vrlo ozbiljna stvar. Izvinjavam se onim koji će u ovom trenu saznati da ih nije roda donijela, a i onim, koji su stepen dalje i misle da im stari bambusa rodu (da izvinete). Ne, svi mi potičemo od seksualnosti. Da olakšam malo, svi smo mi nastali iz prostog razloga: Roditelji su nam bili jako komunikativni i strašno seksualni. Sad je sve jasno?

I sad ste već napaljeni i pitate se kako zavesti ženu prvi put? Pa vjerovatno kao i svaki nasledni put. Nisam ja doktor nauka, prakticiram jednostavno po svojim fantazijama. Budi ti, ne laži, opusti se, pamet u glavu, romantika, taktika i tako dalje. To je sve ne bitno, desi će se normalno onako kako nisi nikad planirao. U suštini je prvi put skoro kao Kinder jaje: Gledaš i pitaš se šta li god ima unutra? Onda oguliš, pipaš i ližeš i na kraju se izigraš dobro. Kezit će te se tri dana bez prestanka, koliko će vam biti drago, isto kao i posle Kinder jajeta. Eto, to je to. Ali nikad, nipošto nemojte zaboraviti da koristite kurtać, odnosno kondom. Guma glavu čuva.

Nemogu vam više reći, jer jednostavno me ne zanima. Ko je meni pričao kako se to radi? Niko, čista radoznalost. I ako bi vam pričao o mom prvom putu, sigurno bi pokušali da odglumite isto pa bi bilo više takvih slučaja i izgubio bi vrijednost taj moj prvi put. Eto, pa sretno. Ipak se čuvajte malo, da se ne navučete na to previše...teško je prestati.

15.06.2005.

Šampioni

Sad sam se vratio sa basketa. Odma sam sa posla požurio kući sa namjerom da brzo nešto klopam pa na igralište. Volim sport, posebno one sportove gdje igraju lopte glavnu ulogu. Danas sam se pokušao kao Džordan. Još mi fali malo šlifa da budem kao on, ali slični smo. Ma šega. Meni je najvažnije da se istrčim i opustim. Odkad sam batalio fudbal i teretanu, sve češće mi nedostaje sportska aktivnost. Pa kad god uhvatim slobodnog vremena, dobro društvo i još bolje raspoloženje, ja nabacim na sebe sportsku opremu i krenem da potvrdim svoj skriveni talenat. Nisam bog zna šta, ali je jedno ostalo: rad i disciplina. Ja na terenu neznam za umor. Trčim dok me noge nose, ma da me bolovi u nozi spriječavaju od top forme. Uporan sam. Neželim drugim da pokažem, a najmanje sebi, da je moje u suštini prošlo. Ne zbog ponosa, nego zbog velike želje da budem ono što sam do skora bio i što sam uvjek želio. To je da budem aktivan, zdrav, spreman i zadovoljan. Ovo gore napisano je sve ne bitno. U biti je samo ova neka vrsta tuge u meni. Žalim za sportom, i ako to nekad hoću da zaboravim. Pitam se, dokle bi dogurao ako se nebi neke stvari desile? Dali su bolovi bili zaista jači od želje? Dali je moj trud bio sitan u odnosu na neke povrijede? Trebam se opet "mobilisati" da se više i u nekom jednakom intervalu bavim sportom. Rado upalim TV i poslušam intervju bivših školskih drugara i saigrača, isto tako rado kao što sa ponosom gledam njihove slike u raznim tabloidima. Nikad im nezavidim na uspjesima. Sjetim se naših vremena dok smo furali za istim ciljem. Ja sam ostao tu u nekom "normalnom" životu dok oni haraju svijetom i osvajaju razne titule i medalje. Finansijski su se skockali do kraja života. Ali radujem se istinski za njih, jer kao prvo dobro znam da su zaslužili da to rade što vole da rade, a kao drugo sam jako sretan što su ostali još uvjek ljudi sa srcem. Slava ih nije progutala, drže se šampionski. Drago mi je da me nisu zaboravili. Samo naprijed šampioni!

14.06.2005.

Muzicka Revolucija

Na satu pise 14.27, a ja sam poceo ovaj post. Ko zna kad cu ga zavrsiti, ma da to nije ni bitno. Bitno je jedino da sam ga zapoceo. Ovo je moj znak otpora prema radnickoj robiji. Zakopan sam u zapadnoj disciplini. Sekund za sekund, para za paru. Ali ne odustajem da makar u mislima odletim u nasu dragu domovinu, kulturu, muziku. Toliko mi nekad nedostaje da sam blizu suza. Gledam ove ljude oko mene u kancelariji sa kojim provodim skoro citav dan. Jeste, da sam se ovdje rodijo i da sam odrastao tu. Nemogu reci da nisam ofarban i njihovim mentalitetom, ali moje je jednostavno moje. Cesto mi dodje da vrisnem ponekad, kad slusam ove njihove lokalne radio stanice, muziku iz svih krajeva svijeta koje su opet sve iste bez i malo sevdaha, bez teksta koji nesto treba da kaze, bez zvuka koji treba da digne na noge. Moja omiljena rubrika je postala crna hronika. I ako je negativnog smisla, srce mi pocne ponosno da se smijeska kad cujem kako su uhvatili neke bande i dilera sa nasih prostora, kako su neki klinci obili trafiku, takodje porijeklom sa balkana. Ma kad samo to cujem, sjetim se svega dobrog sto imamo. Na primjer muzika. Joj kako bi im rado dosao ujutru sa onim "ghetto blaster-om" na ramenima, a iz njega iz sve snage da bruji nesto od Mileta Kitica, Halida, Sabana Saulica, Indire, Cece, Hanke...ma samo neka je narodno. Radio bi duplo bolje i upornije. Muzika nasa je obojena ritmom i duhom. Kakav god da je tekst bio, kakav god "outfit" pjevaca ili pjevacice. Sami zvuci mi daju posebno zadovoljstvo. Nekad kontam, kako bi bilo da im dovedem Gorana Bregovica i njegove trubace. Njih dvadeset. Da mojim dragim saradnicima odsviraju "Kalashnjikov" na uvce...a joj, ja bi vene sjekao. Jezim se samo kad pomislim, valjda me nostalgija hvata.

Evo vec je 15.07, a ja imam jos posla. Nije mi zao sto cu vjerovatno ostati duze na poslu, jer same misli koje su odlutale prema "svirki" me tjese...

13.06.2005.

Boli glava

Počela je me glavi da boli. Visok pritisak osjećam, k'o da će glava ekslodirati. Ne, nije riječ o glavobolji zbog ludog dernečenja, od toga glava ne boli, nego samo ne funkcioniše sto posto kako treba. Boli me glava zbog budala. Čak se rimuje ova izreka. Mogla bi mi služiti kao temelj jedne novo komponovane narodne pjesmice. Ali neka to ostane za drugi put. Nisam spreman da žrtvujem ni sekund svog uma i svoje inspiracije na parazite, bagru, bandu, idiote, budale, glupsone i sve ostale njima krvne familije i kolege iz iste "profesije". Ali nešto znaju dobro, predobro...da me iznerviraju svaki put na novo. Nemogu da vjerujem da neki mangupi žele nekome da uvale probleme i prijetnje. I baš su našli jednog svijetskog čovjeka. Ljudinu, koji je svijetu pokazao šta znači biti talentovan, šta znači biti genije a ostati skroman. Dokazao je svijetu, da na balkanu ne postoje samo idioti koje sam gore naveo. Dokazao je da u nama svima teče i dosta dobrog u krvi. Uveličao je ime svoga grada i svoga naroda. A to opet nije dosta? Pa šta očekujemo od takvih ljudi? Da nam još peru guzu sa njihovim zarađenim parama?

Neki bi samo tražili razlog da stvore probleme. Šire svoju propagandu onu posranu. Pa zar nije dosta terorizma na ovom svijetu? Zar hoćete još i vaša imena da se pokazuju na CNN-u? Pa šta imate od toga? Manite se toga, preče vam je da se uhvatite za lopate i uradite nešto pametno. Ima još mnogo toga da se izgradi za bolje sutra. Ali ne, vi pametnjakovići kočite proceduru ka slobodi i miru, ka sreći i budućnosti. Najgore je činjenica, da vas slušaju milion ljudi iskomleksiranih. A tražite bolje sutra i žalite se na prošlost. Ma vama netreba dati ni mrvu ljeba, ni kap vode. To ste zaslužili. Ništa bolje od toga.

A što se onog čovjeka tiče što mu žele da stave kamenje na put - Rock on...neka muzika svira all night long. E sad sam se izpraznio i mogu miran u krevet da uhvatim sladak san. To i vama želim (naravno samo onim koji nisu kao oni glupsoni gore navedeni).

12.06.2005.

Nisam zaboravio kako se derneči













...Ja - Raja - Puno Piva - Ljeto - Muzika - Minići - Ludilo - Boli glava - Divna noć - Pozitivan bilans - Super stvar - Bez komentara...

10.06.2005.

Trenutak inspiracije

Jedan put više, kao i svakog petka, vratio sam se iz škole, maznuo za večeru pitu krompirušu, lagano pripalio jednu cigaretu i vratio čitav dan unazad. U mislima naravno, ma da sam se danas čitav dan osjećao nekako drugačije, nekako moćno, tako da mislim da bi to fakat i mogao učiniti u javi. Fantazija. Jutros sam se probudio "prepunom" glavom, koja je bila ispunjena xafsinškim miksovima i ostalim teoretskim stvarima. Nisam mogao da vjerujem, ostalo je sve u mozgu, i ako nisam vjerovao u to da sam sinoć bio produktivan.

U sedam sati sam uletio u kancelariju i poželio saradnicima dobro jutro uz veliki osmijeh. To se dešava jednom u deceniji ja mislim. Jutros je bila premijera. Inače izjutra nisam baš nešto raspoložen za smijeh. Odma se zalijepim ispred ekrana i obavljam svoju struku. Sredio sam mnogo toga do ručka, ma da ću se sutra opet morati nacrtati tamo da obavim još štošta. Uz sendvič i koka kolu sam žurio da stignem u školu. Valjalo je izdržati šest sati predavanja docenata. Nekako nisam bio skroz prisutan, odgovarao sam na pitanja i ponekad nešto ubacio u diskusiju. Više sam bio mislima negdje drugo. Sklopio sam teoriju i praksu u glavi. Skonto sam neke xafsinške cake, i već isplanirao sve u detalju. Pismeno još ne, ali u toku sam. Tako reći, osnovao sam firmu, xafsinšku kampanju, logistiku i tako dalje. Znači, obezbijedio sam siguran put novom produktu na tržište. Samo ako stvarno tu koncepciju obrnem u stvarnost, pričat će se jednom za mene da sam stvorio jedno pravo remek-djelo. Nisam prvi put imao svojih pet minuta i te mega inspiracije. Samo jednom sam mogao nešto učiniti od toga. Ali ovo bi bilo baš, uf ma nema šta. Kao i uvjek u životu, za to sve treba jedan "dobar" kapital kojeg nemam (još). Joj bože, zašto mi dade talenat?!


Noviji postovi | Stariji postovi

<< 07/2006 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031


MOJ IZBOR

WEB
Obaveza za svakog webmastera!

> designersnetwork.org

PREPORUCUJEM BLOG


BROJAČ POSJETA
42923

Powered by Blogger.ba

kostenloser Counter